Damn girl

Bok, svima koji čitaju moj blog! Ima nešto novo kod mene: postala sam darkerica! Meni paše, ali ne i mojim roditeljima, ali što se može, takav je život. Molim vas, nek mi netko kaže kako da nađem sličicu veličine 50X50. Htijela bih staviti onaj vrag uz komentar. Sad kad imam o čemu pisati, evo jedan dan u mom životu: probudila me zvonjava telefona, zvala me prijateljica i pita da ako može doći kod mene, pa ja kažem da nema problema. Idem usisavati stan, ono, prije nego što dođe. Ona dođe, mi išle igrat Simse 2. Dosadilo nam i to, pa smo išle kod nje, a njenu sestru boli uho, i ima krpelja na nozi (vidjela se samo jedna crvena flekica, mama joj ga je skinula), bila je u šumi. Čovjek bi očekivao da je vesela, a ona u krevetu, kao da umire. Pitam ja nju: ''Koliko ćeš još živjeti?'' A ona meni odgovori: ''Ma, evo još par sati i onda ću zaspati do sutra ujutro, biti će bolje.'' Igrale ja i ona prva frendica jednu igru sa kartama ''Games'', pa ''Briškulu'', pa sam ja lijepo otišla doma, na ručak. Odem ja opet kod prijateljice, pa smo malo umirale od dosade, onako, do navečer. Onda se jedna njena prijateljica iz ulice počela upucavati jednom talijanu, a ja i još jedna cura joj govorile što da kaže, pa bi rekla štogod smo joj mi rekle, kao i: F********, te amo, bacio me (F********, volim te, poljubi me)! Najbolje e bilo dok smo joj rekle ''oženit ću te''. A tamo neka baba gleda u nas i čudi se. Pa ajde babo v rit. Dođem ja doma, a meni stara: ''Pa di si ti do sada?'' Otišla sam od doma u 18 h, a morala sam doći u 19 h, i onda opet otići. Pa sam joj rekla: ''Šta će mi tih sat vemena, ko da nisam bila nigdje!'' I gotovo. Sada pišem ovo, nadam se da ste uživali i bok!

Bok! Ovo mi je već stoti blog... Stalno ih otvaram, ali što ću, takva sam! Ovo vam pišem kao jedan mali pozdrav... Bacite pogled na boxeve sa strane, pa ćete doznati nešto o meni! Svatko tko mi pusti komentar, ići ću na njegov/njezin blog. Bok, i čitamo se!